Novinari o Oliveru Ivanoviću: Govorio ono što je mislio u realnosti u kojoj niko ne govori ono što misli
“Danas stojim ispred crkve i razmišljam: Slikao sam čoveka od ’99…imam sate i sate materijala i da mi je neko rekao da ću 2018. da slikam sprovod… Ovo je nečuveno. Usred bela dana, na takav način, kao u nekom lošem filmu – šest metaka iz prigušivača s leđa, jajarski – mi u Beogradu to tako kažemo” – ovako u emotivnim porukama danas za KoSSev govore novinari o ubijenom Oliveru Ivanoviću, dok se u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju desetine kamera i mikrofona postavljaju za snimanje povorke, koja će dovesti Olivera zauvek u Beograd. Krstovdan je i sunčano je. U Kosovskoj Mitrovici ubijen je u rano kišno i tmurno jutro na isti dan kada i njegov prijatelj, saborac, kolega i kum, Dimitrije Janićijević. Oliver Ivanović je bio miljenik medija – uvek dostupan, raspoložen za izjavu i da odgovara, koncizan i brz. Novinaru nije trebalo dodatno vreme da sređuje izjavu. Danas oni govore o njemu.
Oliver Ivanović ostrahizovan iz zajednice – simbolički uvod u ubistvo
Milan Radonjić BIRN: “Sa Oliverom sam se sreo baš pred lokalne izbore. Ono što je bio moj utisak jeste to da je čovek bio pod velikim pritiskom, a da to nije promenilo ništa u načinu na koji je govorio i izgledao i čak i tada je bio prilično odmeren u odnosu na sve te pritiske i pretnje koje je doživljavao svakodnevno. Sličnosti sa nekim našim prethodnim iskustvima su takođe očigledne. Mislim da je velika krivica na ljudima koji su stvorili atmosferu da ovako nešto može da se dogodi. Ali teško je stvarno bilo šta pametno reći sada. Posle svih kampanja protiv njega koje smo videli, sada oni žale za njim, jako su skloni da se posipaju pepelom. Jedan agresivan, vrlo nasilan diskurs kroz našu političku stvarnost se stalno nameće i upravo su reči te koje mogu da ubiju.
| Čovek koji je radio užasno težak i nemoguć posao u užasno teškim i nemogućim uslovima Aleksandar Vasović, Rojters: “Ja ga pamtim kao jednog neverovatno veselog i otvorenog čoveka koji je radio užasno težak i nemoguć posao, u užasno teškim i nemogućim uslovima. Malo ljudi u životu može čovek da nazove prijateljom, ali on mi je bio prijatelj.” |
Mislim da je Oliver stradao upravo zato što je govorio ono što je mislio u jednoj realnosti u kojoj niko ne govori ono što misli, odnosno ne govori ništa za šta nema neku racionalnu korist, ili mu je rečeno da to kaže. Naravno, za to su krivi ljudi koji vode većinu medija i koji vode politiku Srbije i na Kosovu. Jednostavno pitanje na kraju – ko je povukao obarač i ko je to uradio – nije nešto čime bi trebalo da se bave političari, naročito ne oni koji sede u Beogradu, već bi trebalo mnogo više da misle o tom kontekstu koji je stvoren u kojem je Oliver Ivanović praktično ostrahizovan iz zajednice. Jako je zanimljivo da ljudi nisu smeli da idu na konferencije za štampu – to već nešto znači. Ljudi su imali jednu predstavu da je reč o čoveku na čijim događajima ne treba da budu viđeni i to je zapravo ono što je jedan simbolički uvod u to ubistvo.”
Čovek iz naroda: Oliver je to, izvući će se, ali…
Žana Bulajić, O2: “Meni je utisak odlaska u Mitrovicu bio Oliver. Oliver mi je bio i sagovornik, nekako i prijatelj. I zato mi je veoma teško, jer ne mogu da razumem da ga nema. Olivera sam uvek doživljavala kao sportskog tipa i prvi put – kad sam čula tu informaciju, nekako mi je delovalo kao – ma možda nije ništa, možda je samo ranjen, Oliver je to, izvući će se, ali… On je bio divan čovek i dok je bio i ovde u Beogradu, u ministarstvu, i dole – bio je čovek iz naroda. Poštovali su ga ljudi. To se videlo juče i sad, ali kasno. Izjava njegovog advokata je najbolje oslikala sve to. Da je bar 10 odsto tih ljudi za njega glasalo, možda se ovo stvarno ne bi dogodilo.”
Bio je britak kao sablja: Odličan engleski, znao šta radi, medijima dobar
Feđa Grulović, snimatelj Rojtersa: “Mi smo došli u Mitrovicu 1999, kada je tamo ostalo samo par stotina ljudi. Mislim da je bio juni mesec, masovni egzodus Srba, i tada je, sećam se, bio prvi neki protest na mostu. Oliver je bio tamo sa ljudima, možda ne i istomišljenicima, ali to su bili ljudi spremni da ostanu tu i da odatle ne odu mirnim putem. Beograd tada nije reagovao. Miloševiću to nije odgovaralo, jer to apsolutno nije bio deo dogovora. Među tim ljudima i ženama – a bilo je hrabrih žena na mostu, on se istakao politički. Odmah se nekako postavio. Bio je britak – što kažu kao sablja. Odličan engleski, znao je šta radi, medijima je bio jako dobar. Ljudi su se možda u početku osetili uplašenim. To je zaista izgledalo strašno, tu se i pucalo i bogami bilo i ranjavanih. Nije bilo jednostavno ni slikati. Ali on je bio tu i relaksirao je nekako situaciju na mostu. Čovek se postavio kao lider, očigledno je i bio tako rođen.”
Profesionalac, elokventan i pametan
Živojin Denić, snimatelj Happy televizije: “Imao sam prilike više puta da intervjuišem Olivera. Uvek mi je ostavljao utisak da je jedan elokventan, pametan čovek. Uvek je govorio – koliko vam treba, minut, dva, tri. Uvek je davao izjave, jedan profesionalac. Posebno me je dirnulo – par puta je dolazio sa detetom i sa ženom na zakazano mesto i video se taj sklad između njega, žene i deteta – da on dođe, da izjavu i onda za ruku uzme ženu, poljube se i sa kolicima odu. To je bilo više puta, tako da je ta slika meni uvek ostala u glavi.”
Potresno: Pušten kući pa oduzet porodici
Miloš Todorović, televizija Happy: “Ja na žalost nisam imao prilike da se lično susretnem sa gospodinom Ivanovićem. Jednom sam uzeo telefonsku izjavu od njega i njegovog brata u vezi sa suđenjem – kratko sam u ovom poslu. Tužan sam pre svega. Taman je čovek bio pušten kući da sa porodicom bude malo, a onda su ga oduzeli, što je izuzetno potresno meni kao ljudskom biću; a sa profesionalne strane mi je tajming izuzetno specifičan. Nadam se da će ubistvo biti rasvetljeno, ali u potpunosti, a ne da dobijemo jedan deo, parčiće po parčiće, da bi porodica bila spokojnija koliko je god to moguće, a i Srbija, a i građani Kosovske Mitrovice.”
A kako je Oliver Ivanović govorio o medijskoj zatvorenosti i nemogućnosti da predstavi svoj politički program tokom kampanje za lokalne izbore:
Medijska zatvorenost kakvu nisam do sad video
20. oktobar, 2017: “Danas dolazimo u situaciju da većina novinara ne sme da dođe ovde, osim u ovakvim prilikama kada je konferencija za štampu. Broj ljudi koji dolazi na naše konferencije danas je manji nego što je svakodnevni dolazak bio pre samo tri, četiri ili pet godina. Svakodnevni dolazak vas i vaših kolega je bio takav da sam ja imao tri do četiri ekipe dnevno.”
Ne uvijajte ovo u oblandu. Na vama obaveza i zadatak
28. jul, 2017:”Vaša je dužnost da budete hrabri, jednako kao što se od političara to očekuje. Morate biti hrabri da iznosite o ovakvim stvarima, a ne da uvijate u oblandu. Diplomatske fraze i parole koje čujete od političara, molim vas sankcionišite. Vi ih sankcionišite kao novinari, jer takve poruke ne razumeju građani, takve poruke ne razumeju ni oni koji su sa druge strane zakona. Na vama je velika obaveza i veliki zadatak. Vi to možete i vi to morate, jer u protivnom nema smisla da postojite kao takvi.”