Biografija

• 

Oliver Ivanović rođen je u Pećkoj bolnici, 1.aprila 1953., od oca Bogdana i majke Olge, prosvetnih radnika, koji su u tom trenutku službovali u školi u selu Rznić kod Dečana, pa je iz tog razloga u svim njegovim dokumentima bilo upisano da je rođen u Rzniću.
Osnovnu školu započeo je u Đakovici, gde je porodica i živela sve do 1965.godine kada su se preselili u Kosovsku Mitrovicu u kojoj završava srednju Tehničku školu.

Kao prvorođeni sin, u tradicionalnoj vojničkoj porodici poreklom iz Crne Gore, a po želji oca, 1971. godine, upisuje se na Vojnu akademiju u Zagrebu.
Želeo je da bude pilot, ali problem sa vidom sprečio ga je u tome, pa upisuje mašinstvo.
Iako je bio odličan student, život pod “šapkom” kako je govorio nije bio ono što želi i nakon uspešno završene treće godine, napušta Vojnu akademiju i vraća se u Kosovsku Mitrovicu, gde nastavlja i uspešno završava studije mašinstva.
Mlad, perspektivan i vrlo uspešan u karateu, tokom svog boravka u Zagrebu (KK “TEMPO”), po povratku u svoj voljeni grad, započinje rad na popularizaciji ove borilačke veštine među mladim ljudima.
Uporedo i sam napreduje na istom polju do titule velemajstora u karateu i međunarodnog sudije.
Karate klub “Trepča”, koji se kasnije transformisao u Karate klub “Ktitor” je uz njegovo svesrdno angažovanje, ovenčan slavom evropskih i svetskih šampiona.

Uporedo sa angažovanjem u ovom sportu, koji je bio jedna od njegovih najvećih ljubavi, upisuje i završava Ekonomski fakultet. “Ekonomija je ono čime sam oduvek želeo da se bavim” govorio je.

Karijeru uspešnog privrednika započinje u Teretnom “Kosovo transu”, gde vrlo brzo pokazuje svoje organizatorske sposobnosti.
Nekoliko godina kasnije sledi fabrika “Mozaik pločice”, “Hepok” Mostar, “Hala sportova” u KM, “Metohija”…
Početak rata zatiče ga na mestu zamenika direktora u preduzeću “Feronikal iz Glogovca” sa sedištem u Prištini.

Politika nikad nije bila predmet njegovog interesovanja, ipak, okolnosti početkom rata gurnule su ga u tu priču, koja će ostati važan segment do kraja njegovog života.
Govorio je strane jezike, posedovao specifičan pragmatizam i konačno ogromno poštovanje u gradu iz koga nije nikada hteo da ode. I to je presudilo!
Ljudi sa kojima je u tim ratnim danima delio dobro i zlo, u tada već podeljenom gradu, od njega su to očekivali.
Ušao je u tu borbu!
U početku bila je to borba za goli život ljudi sa severa Kosova, da bi sa vremenom i njegovim sve većim angažovanjem na tom planu, prerasla u borbu za ostanak i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.

Oliver Ivanović nije bio klasičan političar.

Bio je čovek koji je radio za svoju zajednicu ne ugrožavajući druge, naprotiv. Ideja o suživotu bila mu je vodilja. O tome će 15 godina nakon surovog rata, a nakon sramnih optužbi da je izvršio ratni zločin, govoriti svedočenja ljudi koji su kao predstavnici medjunarodnih organizacija u ratnom i posleratnom periodu boravili na Kosovu i Metohiji, kao i časnih predstavnika albanske zajednice.

Ubijen je 16.01.2018.godine sa šest metaka u leđa, na pragu svog drugog doma, kancelarije u kojoj je osnovao svoju GI Srbija Demokratija Pravda.

Za sobom je ostavio petoro dece: Nikolu, Žarka, Janka, Kiaru i Bogdana i trag….trag čoveka!